Неки покушавају да то што сте нови кандидат представе као недостатак, колико сте као пивредник били везани и упућени у политичка дешавања?

То је доста интересантан коментар. Не знам који су то неки, пошто грађани са којима разговарам мисле управо супротно. Супротно нам показују и сва истраживања у којима грађани траже нова лица и људе доказане у својим професијама. Коначан суд о томе ће дати бирачи. А што се тиче моје упућености у политичка дешавања она је ствар породичне традиције, потребе да као привредник сагледавате оквир у коме функционишете, али и опште културе. У том смислу политика је практично увијек била дио мог живота. Истина сада је другачије, ја сам учесник у предизборној утакмици у оквиру које покушавам да представим грађанима програм који за свој циљ има побољшање животног стандарда.

Какав је Ваш однос са предсједником ДНС-а Марком Павићем, многи су у његовом интервјуу и причи око профила предсједника Владе препознали управо вас?

Ја сам у ДНС и ушао послије разговора са господином Павићем. Имамо сјајан однос, много тога се може од Марка научити. Он је практично у политици Републике Српске трасирао трећи пут. Тај пут подразумијева договор који треба да буде у функцији квалитета живота уз константно опредјељење за бескомпромисну заштиту интереса народа. То опредјељење је ДНС демонстрирао када је тема била продаја рудника Љубије, али и много пута прије тога. Одговоран однос према ономе што смо добили на бази Дејтонског споразума, одговоран однос према свим ресурсима са којима располажемо и одговоран однос према будућности су основни постулати који су ме и привукли у ДНС. А што се тиче функције Предсједника Владе, ја нисам од оних који се за то мјесто препоручују у медијима. Имам своју радну биографију на коју сам поносан, а шта ће и ко ће коју функцију обављати послије избора зависиће од резултата. Тачно је да према коалиционом споразуму који имамо са нашим партнерима ДНС има право првог избора. О свему томе ће одлучивати страначки органи на бази приједлога Марка Павића. Све остало су нагађања и измишљотине.

Како бисте као професор дефинисали стање у коме је данас наша омладина?

Нисмо фер према тим млађим генерацијама. Ја са њима разговарам на факултету, многе сам интервјуисао док сам стварао Нову банку и одговорно тврдим да имамо сјајне младе генерације. Неопходно је да им отворимо простор да раде и да се развијају. Најбољи морају први да добију прилику да раде, а најврједнији могућност да се усавршавају и напредују. Они су наша будућност и ја вјерујем да ће управо они бити локомотива развоја Републике. То што данас многи од њих размишљају о одласку није њихова грешка већ наша. Морамо им обезбиједити нова радна мјеста, боље зараде и више правде.

Већ сте споменули да ћете бити доступни и након избора, шта то значи?

То значи да ћу увести праксу отворених врата за грађане. Дефинисаћу дан у радној недјељи када ћу разговарати са њима. Желим да будем њихов трибун. Али ту није крај, желим да створимо услове да се кроз моделе јавних расправа и референдума грађани активно укључе у процес одлучивања. Тако се ради у Швајцарској али и у Београду и Шапцу. Можемо онда и ми. То је та партиципативна или популарна демократија којој треба да тежимо.

Прије неки дан сте имали скуп на коме сте направили међугенерацијски договор. Шта то тачно значи?

Значи да морамо системски да рјешавамо питања битна за живот најстаријих. Редовно усклађивање пензија са растом трошкова живота, брига о најстаријим кроз волонтерски сервис, субвенције приликом куповине лијекова и субвенције за плаћање режијских трошкова треба да обезбиједе већи стандард и више достојанства за наше пензионере. Сви ћемо једном бити у тој категорији. Какви смо ми данас према њима такве ће неке будуће генерације бити према нама. Користим и ову прилику да се свим људима, са којима смо се тај дан дружили Боривоје Обрадовић и ја, захвалим не само на времену које су издвојили за нас, већ и на енергији коју су нам пренијели и подршци која ме додатно увјерила да радимо праву ствар.

За то су потребна велика средства, да ли можемо да их обезбиједимо?

Можемо и морамо. Има нас као пола Београда, а имамо привредне ресурсе као пола Србије. Морамо их ставити у функцију. Треба само да креирамо амбијент повољан за страна улагања. И ту нема топле воде, можемо да узмемо модел који се примјењује у Србији и који даје резултат. Тако ћемо створити додатну вриједност, а онда треба да обезбиједимо праведнију расподјелу свега што имамо.

Апстиненти већ неколико изборних циклуса су они који одлучују изборе, како их убједити да од њих зависи?

Јасном политичком понудом изнесеном на пристојан начин. Не разумијем оне који нападају те људе. То ме подсјећа на филм „Три карте за Холивуд“ када Бранислав Лечић тражи нови и бољи народ. То је смијешно. Апстиненте треба да анимирамо и заинтересујемо конкретним програмом и људима који својим знањем и биографијом могу бити гаранција да ће се све што кажу и реализовати.

Како бисте оцијенили досадашњи ток кампање?

За мој укус има превише агресије и вике, а премало аргумената и програма. Свако сам одлучује какву кампању води, ДНС и ја лично покушавамо да представимо програм који у центар свих политика ставља интерес човјека и породице.

fb
insta
yt