НУДИМ ДОГОВОР ЗА БОЉИ ЖИВОТ

Господине Радовић, политички сте врло активни ових недјеља, а познато је да сте и успјешан привредник. Како успијевате то да ускладите?

Направио сам добар баланс, имам и добар тим на оба мјеста тако да је све под контролом. Када нешто узмем да радим, ја то радим свом снагом. Такав сам у бизнису и зато сам вишеструко награђиван. Такав сам и у политици. Стижем све, мени ионако радни дан траје цијели дан. Једино што сада имам је још мање времена за породицу и за сан. Али то сам сам одабрао, немам право да се жалим.

Већ сте рекли да нам је за развој потребан нови инвестициони циклус. Кажете да имате јасан план. Да ли можемо да чујемо детаље?

Наравно, план се заснива на потреби да ставимо у функцију све наше потенцијале. Ево конкретно енергетика. Имамо огромне потенцијале за производњу електричне енергије. Можемо да будемо балкански енергетски див. Да би то и постали потребно је да инвестирамо у подизање енергетских капацитета. Према постојећим студијама постоји потенцијал за још 33 нове мале и велике хидроелектране Укупна потенцијална производња свих тих нових хидроелектрана је за 110% већа од укупне производње из 2017. Овако можемо обезбједити повећање добити Електропривреде, добити из које би на реалним основама подигли плате и пензије.

У шта још треба да улажемо?

Производња хране је још велика развојна шанса. Данас је 45% наших ораница необрађено. Дакле наш први задатак је да обезбиједимо да се сије и сади свуда гдје је то могуће. Затим је потребно да држава направити откупне центре које ће гарантовати цијене и подржати привредне субјекте који кроз откуп обезбјеђују сировину за производњу финалних прехрамбених производа. Тако ћемо пружити неопходну сигурност нашим пољопривредним произвођачима и дати нови импулс прехрамбеној индустрији. Не смије да се дешава да 40% рода јабуке остане необрано зато што нисмо штитили наше воћаре и обезбиједили им оквир да наплате свој рад. Крајни циљ је бољи живот породица које живе од пољопривреде, смањење увоза воћа и поврћа и организован извоз здраве, органске хране.

За овакве развојне пројекте потребне су нам велике инвестиције, како доћи до озбиљних инвеститора?

Морате имате јасне пројекте, везе и углед у пословном свијету као и привредни и политички амбијент који гарантује сигурност инвеститорима. И то су предуслови. О томе сам већ причао са озбиљним „играчима“ из тог свијета. Међутим ту није крај. Мора се дефинисати и модел који ће стимулисати инвеститоре да улажу баш код нас. Влада Александра Вучића је развила један такав модел и он функционише и након што је Вучић изабран за предсједника. Имао сам прилике да о њему разговарам са колегама, привредницима који раде у Србији и који су из Србије и увјерен сам да не треба да измишљамо топлу воду већ да се ослонимо на знање и искуство матице.

Неки ће рећи да то инсистирање на страним инвестицијама подразумјева распродају ресурса?

Данас свако има право да каже шта хоће. Али треба водити рачуна о кредибилитету оног ко говори. Ресурсе не распродајемо, није то урадила ни Србија. Ја сам од оних који сматрају да је одлука да се не продаје рудник Љубија стратешка, јер је јасно ставила до знања да се ми бринемо не о преживљавању већ о будућности. То је одлука одговорних људи. А инвестиције су нам неопходне, како домаће тако и оне из иностранства. Обезбиједићемо једнаке стимулансе за обе категорије уз јасне процедуре које гарантују да ћемо увијек бирати најбоље партнере.

Шта је са школством, многи ће рећи да је то рак рана нашег друштва?

Не слажем се са тим професионалним критичарима који не нуде рјешења. Много је урађено када је школство у питању. Вријеме је за нови корак који подразумијева модернизацију школства, примјену савремених метода учења и увођење у наставне планове предмета попут информатике, роботике и предузетништва. Неопходно је да наше људе спремамо за живот и посао, да би у томе успјели потребна нам је чврста веза између оних који дефинишу образовне профиле и тржишта радне снаге. Не смијемо више да стварамо кадрове за које нема посла. И опет смо код економије, без јаке економије и шватања да је она кључ нашег напретка нема бољег живота ни у једном сегменту.

Млади масовно одлазе у иностранство, ако се то настави остаће нам празна Република Српска. Како зауставити тај тренд?

За почетак сви морамо постати свјесни размјера тог проблема који у комбинацији са падом наталитета пријети да поништи све за шта смо се борили. Затим нам је потребан јасан план за отварање нових радних мјеста и обавезу да свака породица у Српској има барем једног запосленог. Потребно је да отворимо нова тржишта да би обезбиједили више посла за наше људе и боље зараде. Неопходно је и да дефинишемо конкретне програме подршке за самозапошљавање, али и начине да младим брачним паровима понудимо јефтиније станове и доступне кредите за њихову куповину. Морамо учини све да нашу Републику претворимо у кућу задовољних људи који живе од свог знања и свог рада уз афирмацију солидарности као вриједности која је гаранција да ћемо помоћи сваком нашем човјеку коме је помоћ потребна. То можемо да урадимо ако сву нашу енергију умјесто у јалове расправе уложимо у стварање договора о бољој будућности. ДНС као политички актер који бележи константан и снажан раст подршке грађана ће бити носилац те иницијативе.

Како помоћи пензионерима?

Прије неколико дана био сам на једном скупу са пензионерима и ми смо направили међугенерацијски договор. Он подразумјева усклађивање пензија са растом трошкова живота, раст пензија по стопама привредног раста који биљежимо и програме који треба да обезбиједе нашим најстаријим достојанствену старост. Ти програми се базирају на субвенцијама при плаћању режија и куповини лијекова. Таквим односом према нашим најстаријим ми заправо задужујемо оне који долазе да се и они према нама тако понашају јер једно је сигурно, сви ћемо једног дана бити пензионери.

Нови сте у политици, шта ново доносите са собом?

За почетак да нагласим да мени од политике ништа не треба, ја нисам у трци ни за функцију ни за плату. Све своје егзистенцијалне проблеме сам ријешио. Доносим нови приступ, ново шватање политике. Ја политику доживљавам као прилику да помогнем људима, као шансу да нађем начина да ријешим проблеме. Доживљавам је и као обавезу према својим коријенима, обавезу да учиним нешто за свој народ тако што ћу му ставити на располагање своје знање и контакте са циљем да овдје изградимо боље мјесто за живот за моју дјецу и за сву нашу дјецу.

Ово што говорите личи на експозе предсједника владе.

Све што говорим је јасан политички програм. Он је утемељен у програму ДНСа и договорен са предсједником Павићем. То је политичка понуда за коју тражимо подршку.

Да ли знате име новог предсједника Владе Републике Српске?

Морам да вам кажем ми је то лицитирање неукусно. Ми смо само неколико дана од избора, сматрам да сви који су дио ове политичке утакмице, од које се често и без потребе прави политички ријалити, треба да се понашају одговорно. Њихова обавеза је да своје програме представе грађанима и да од њих траже подршку. Након тога причаћемо о именима, али прије њих мислим да треба да причамо о програму и профилу човјека који може да реализује тај програм. Ви знате да је по коалиционом споразуму мјесто предсједника Владе једна од функција које ће ДНС моћи прва да бира и ми као политичка организација смо спремни да преузмемо ту одговорност.

fb
insta
yt